Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Akvizicija". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Fakultet politickih nauka

Seminarski rad iz: Medjunarodne poslovne transakcije

Tema: Akvizicija

Sadržaj:

Uvod

Istorijski razvoj ideje o merdžerima i akvizicijama

Pojam, oblici i učesnici

Uticaj načina finansiranja akvizicija na perfomanse

Pitanja za akvizatora kod odabira načina finansiranja akvizicije

Uvod

Oblici delovanja tržišta korporativne kontrole, koji su predmet stalnih rasprava i kontroverzi kako u profesionalnim krugovima tako i u društvu uopšte, su spajanja, pripajanja i preuzimanja jednog preduzeća od strane drugog. Ova činjenica nikako ne bi trebala da čudi. Velika suma novca koju one podrazumevaju ne označava samo skupe finansijske transakcije, već otvara određena pitanja i kretanja na tržištima kapitala, novca i rada, kao i na tržištima proizvoda firmi koje su uključene u ove transakcije.

Kao odraz tih ideja na tržištu veoma su aktuelni procesi merdžera i akvizicija. Merdžer predstavlja kombinacije dva preduzeća, pri čemu jedno preduzeće prestaje da postoji. Akvizicija predstavlja preuzimanje kontrole nad drugima preduzećem, filijalom drugog preduzeća ili određenim sredstvima drugog preduzeća.

Nijedno preduzeće nije imuno na preuzimanje ali svako teži da se odbrani od neželjenog preuzimanja. Velike korporacije precizno planiraju strategije odbrane od preuzimanja i vrše reviziju plana u skladu sa novonastalim okolnostima. U ovom radu fokus je na taktikama odbrane od preuzimanja. Alternativne odbrane od preuzimanja se mogu svrstati u dve grupe: odbrane od preuzimanja pre učinjene ponude (preventivne) i odbrane od preuzimanja nakon učinjene ponude (aktivne).

Navedena problematika je obrađena kroz tri dela, dok su u četvrtom delu dati konkretni primeri.

U prvom delu je navedeno kako se sama ideja o merdžerima i akvizicijama uopšte javila i istorijski razvijala do današnjih dana. Dok je drugi deo posvećen taktikama preventivne odbrane. Gde se navode najčešće promene koje preduzeća preduzimaju kada postoje naznake opasnosti od preuzimanja pre nego što sama ponuda bude upućena. Koju od taktika preventivne odbrane će primenivati preduzeća zavisi od specifičnosti poslovanja i upravljanja samom kompanijom i drugih faktora koji utiču na poslovanje. Otrovne pilule su hartije od vrednosti emitovane od potencijalne ciljne kompanije kako bi u očima neprijateljskog ponuđača imala manju vrednost. Često se problemi javljaju i u samoj upravljačkoj strukturi kompanije u pogledu česte sukobljenosti funkcije vlasništva i funkcije upravljanja. Da bi se sprečili ovi problemi dolazi do procesa izmena opštih akata kompanije što se često naziva i „Zaštita od ajkula“. Kako bi se sprečla sukobljenost akcionara i najviših članova uprave, članovima uprave se daju unosne kompenzacije kao vid zaštite od promene kontrole čime se sama promena (tj. preuzimanje) poskupljuje.

Kada je ponuda već učinjena preduzeće pristupa aktivnoj odbrani, čije trenutno aktuelne taktike su opisane u trećem delu ovog rada. Zelena pošta podrazumeva otkup akcija uz isplatu visoke premije vlasnicima većeg broja akcija u zamenu za sporazum da neće pokrenuti ponudu za preuzimanje. Sporazum o mirovanju se uspostavlja kada ciljna kompanije ugovorom obaveže potencjalnog kupca da u narednom periodu neće uvećavati svoje vlasništvo u ciljnoj kompaniji. Moguće je i zatražiti i pomoć od „Belog viteza“ koji će učiniti prihvatljiviju ponudu. Kao drastičnija mera u svrsi odbrane može se primeniti i rekapitalizacija, povećanjem učešća duga u strukturi kapitala. Plan otkupa akcija od strane zaposlenih (ESOP) ima za cilj da promeni vlasničku strukturu kapitala u korist onih koji u njemu rade. Kao jedna od taktika može poslužiti mogućnost otkupa sopstvenih akcija. Restrukturiranje se takođe može iskoristiti jer se tim procesom postiže povećanje vrednosti za akcionare uz održavanje nezavisnosti same kompanije.

 

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]